Cvećara Neven - Novi Sad  
Toggle Content
Toggle Content Osnovni Meni

Toggle Content Sadržaj


Toggle Content Google
Google

Web Neven

Sadržaj › Cveće kroz istoriju
Cveće kroz istoriju



    Današnji trendovi u aranžiranju cveća menjaju se i prilagođavaju zahtevima tržišta, ali u svakom tom trendu nalazi se i deo hiljadugodišnje tradicije veličanja lepote cveta.
 
    Boje, mirisi, teksture, oblici oduvek su bili inspiracija mnogima a posebno umetnicima kojima možemo zahvaliti što su u svojim delima na svoj način opisali kako je to izgledalo u davnim vremenima...
 
    U Egiptu je kultura gajenja cveća i ukrasnog bilja bila na vrlo visokom nivou. Biljke su se donosile sa brojnih putovanja a priča kazuje da je kraljica Hatsepštu želela drvo mirte. Sa putovanja u zemlju Punt dopremljeno je 31 stablo mirte. Stabla su posađena na terasama kraljičinog hrama i o tome verovatno ništa ne bi znali da nečije vredne ruke taj događaj nisu zapisale u obliku slika na zidovima istog hrama kao i mnoge druge prikaze na zidovima brojnih hramova piramida, grobnica...
 
    Egipćani su koristili cveće u mnogim svečanim prilikama, pazilo se na simbolički jezik cveća, bilo je bitno doba cvetanja, boja izgled i miris cveća. Velike količine cveća Egipat je izvozio u Grčku i Rim gde lepota cveća i simboličko značenje dobijaju novi dimenziju: ukrašavali su se kipovi božanstava bogatim cvetnim girlandama. Laticama cveća zasipali su se oltari, ukrasne korpe punile su se cvećem i voćem. Rimljani su uzgajali omiljene ruže u posebno građenim ružičnjacima kako bi cvetale kroz čitavu godinu jer su svetkovine i slavlja bili nezamislivi bez ruža i ružinih latica.
 
    Simbolika cveća isprepletala se sa mitovima, pa prolećno cveće predstavlja početak novog ciklusa jedne godine, a u Atini su se u danima slavlja dolaska proleća nosili venčići od ljubičica, zumbula i perunika koje je bilo cenjeno još od Egipta.
 
    Kinezi su ponosni na ideju da su baš oni prvi koji su u posudu sa vodom složili cveće. U 6 veku otvorene su škole aranžiranja cveća u kojima se uz tehnike slaganja cvetnih aranžmana poučavalo o simboličkom značenju svakog cveta. Japan preuzima deo tog znanja i usavršio ga je do stila koji je i danas poznat po svojim osnovnim principima sa naglaskom na elemente koji predstavljaju nebo, čoveka i zemlju, do veštine aranžiranja cveća koju nazivamo ikebana.
 
    Na prelazu iz antike u rano hrišćanstvo u Evropi je došlo do opiranja bogatoj simbolici jezika cveća, pokušavalo se zaboraviti na vezu cveća i božanstava i antičkih junaka. Ali takav otpor nije dugo trajao, cveće ponosno zauzima važno mesto u umetnosti pa tako ruža, ljiljan, vinova loza, smokva, žito, palma, maslina... predstavljaju simbol duhovne lepote i ljubavi. U hrišćanstvu npr. cvet ljiljana je rajski cvet, simbol neprolazne lepote.
 
    Period gotike uz predivne katedrale donosi i likovne prikaze sa motivima prirode a lepota cveća opisivana je slikarskom četkicom često i do botaničke preciznosti. U kasnom srednjem veku nastaje kult ruže koji su podržavali i svetovna i religiozna umetnost. Trubaduri pevaju o ruži kao o simbolu ljubavi a to zanimanje Evropom se proširilo sa Bliskog Istoka gde je ruža uzgajana i cenjena kao plemeniti cvet.
 
    Dela velikih majstora 17 i 18 veka dočaravaju nam kako se tada aranžiralo cveće: bili su to veliki raskošni aranžmani od raznolikog cveća sa mnoštvom boja. U to vreme uvoze se egzotične vrste cveća koje se pokušavaju uzgajati u divnim Evropskim vrtovima. Pravu cvetnu groznicu izazvali su tulipani krajem 16 veka kada su donešeni iz veličanstvenih Carigradskih vrtova i vredeli su prava mala bogatstva. Trgovački zapisi čuvaju podatke kako su sakupljači bili spremni nekoliko lukovica platiti kućom u gradu pa je tulipan, postao simbolom bogatstva ali i oholosti i uobraženosti dok je u Persiji iz koje potiče bio simbol lepote, ljubavne uznesenosti i čežnje. Iz Persije tulipan je došao u Tursku gde je svake godine organizovan praznik tulipana. U vreme baroka cveće je prisutno u svim sferama života i postaje neizostavan elemenat u stvaranju prijatne atmosfere dok dame cvećem ukrašavaju odeću, frizure i šešire.
 
    U drugoj polovini 18 veka cveće se počinje slagati u jednostavnim simetričkim formama što je most od romantične opijenosti do impresionističkog doživljaja umetnika poput Degasa, Moneta, Cezannea, Van Gogha, Renoara... Cveće na njihovim slikama deluje bogato, raskošno ali i vrlo, vrlo prirodno.
 
http://cvecara-neven.com/modules/coppermine/albums/userpics/10000/renoar_-_ruoye_i_jasmin__small_.jpg


(34523 Čitanja) Strana Prilagođena za Štampu
[ Vrati se na Aranžiranje cveća kroz istoriju ]





Facebook Button
Instagram Button
Google+ Button
Pinterest Button
Twitter Button
YouTubeButton



Posetite naš novi sajt na: Cvećara Neven



Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy


Pregledano strannica

Google+