Ime Dalija biljke su dobile po švedskom botaničaru Dr. Andeasu Dahlu (1751 - 1789). Dalije su prirodno rasprostranjene na visokim planinama Srednje Amerike. Rod obuhvata 18 vrsta. Za nas ove prirodne vrste imaju samo istorijski značaj, jer su sve kod nas poznate dalije rezultat ukrštanja i selekcije. U Evropi prvi primerci procvetali su 1790 godine u Botaničkoj bašti u Madridu i bile su proizvedene iz semena. Tadašnji direktor madridske Botničke bašte prozvao ju je Dalija u čast Dr. Andreasa Dahla.

    Pošto su pojedine vrste pokazivale veoma veliku promenjivost boje i oblika cveta, proširen je naziv dalije na Dahlija Varijabilis. Međutim, 1803 godine K. L. Weiidenow direktor Botaničke bašte u Berlinu dao je, po botaničaru Dr. J. G. Georgiju, nov naziv: Georgina.

    Kod nas se još uvek održao narodni naziv georgina. Počev od 19. veka naglo se proširuje proizvodnja. Proizvedeno je više hiljada sorti. A sada se svake godine patentira na desetine noviteta.

    Dalije se sade krajem aprila ili početkom maja. Sa sadnjom ne treba žuriti, jer su izbojci veoma osetljivi na hladnoću. Zahtevi dalija u pogledu strukture i plodnosti nisu velike. Najbolja su neutralna zemljišta. Voli sunčane položaje.