Ime roda Begonia dato je po prezimenu Mitchaela Begona koji je u 17 veku bio francuski guverner na ostrvu Santa Domingo (tada Haiti).

    Rod begonija danas obuhvata preko 800 raznih vrsta i sorti koje su prirodno rasprostranjene u tropskim i suptropskim šumama Južne Amerike, Afrike, Azije.

    Za nas interesantne gomoljaste begonije nastale su krajem prošlog veka ukrštanjima sa raznim drugim divljim vrstama gomoljastih begonija, koje slobodno rastu na planinama Bolivije, Ekvadora i Perua.

    Prema literaturnim podacima prvi hibrid gomoljaste begonije nastao je ukrštanjem B. Boliviensis x B. Rosaeflora i proizvela ga je 1870. godine firma Veitch iz Čelzija u Londonu.

    Krupno cvetna i duplo cvetna begonija je najviše tražena i najlepša od svih gomoljastih begonija. Biljke narastu od 25 do 60 cm. Iz gomolja izbija jedna do četiri izbojka koji su sočni i lako lomljivi. Listovi su asimetrični, koso crtasti sa oštrim vrhom i nazubljenim obodom. Cvetovi su krupni, narastu i do 16 cm u prečniku, a po građi mogu biti jednostavni ili dupli. Kako su begonije jednodomne biljke, u jednoj cvasti nalazimo više cvetova, obično tri, od kojih su dva cveta ženska i jednostavna, dok je treći cvet muški, nešto krupniji veoma dekorativan i pun, sa mnogo kruničnih listića, jer se i jedan deo prašnika pretvorio u krunične listiće.

    Zbog ovakvog rasporeda cvetova, ove begonije često se nazivaju i "gospodin sa dve dame". Ove forme krupno cvetnih i duplo cvetnih begonija nalaze se u prometu sa cvetovima bele, žute, oranž, roza i tamno crvene boje.